Emocije koje pokazuju šefovi nekad su bile znak slabosti, ali istraživanja upućuju da veći autoritet imaju vođe koje su u stanju da pokažu autentična osećanja i ranjivost, jer su u stanju da iskoriste najbolje osobine radnika, pokazuje anketa globalne organizacije Katalist.
Prema anketi među 12.000 zaposlenih u svetu, ljudi su spremniji da učine dodatni napor na poslu kad im je menadžer otvoren i pokazuje slabosti, piše Jutarnji list.
- Vođe koji pokazuju ranjivost i empatiju su jači, a ne slabiji. Njihovi timovi se obično osećaju psihološki sigurnijim i slobodnije se izražavaju, bez straha da će pogrešiti, piše Alison Cimerman, izvršna direktorka Katalista za Evropu, Bliski istok i Afriku.
Dodaje da su ti zaposleni obično kreativniji, posvećeniji i spremniji da idu “iznad i dalje”. Ipak, samo 39 odsto ispitanika kaže da njihov šef “često ili uvek pokazuje otvorenost”, a ranjivost primećuje samo 24 odsto njih.
Brojke se ocenjuju razočaravajućim, s obzirom na značaj emocija za rezultate rada, uz zaključak kako bi organizacije trebalo da podstiču menadžere da se osećaju sposobnim da pokažu otvorenost i ranjivost, da razgovaraju i pokazuju emocije, od sreće do razočarenja i teskobe.
Inkluzivno vodstvo pomaže u stvaranju kulture u kojoj se ljudi mogu u potpunosti predati poslu. Kad se radnici osećaju psihološki sigurno, kaže Zimmermann, osećaju da se mogu izraziti i pogrešiti bez kazne.
“Moramo se osećati ugodno kad upoznajemo svoje kolege, istovremeno poštujući granice privatnosti”, navodi.
Biti dobar slušalac, pak, zahteva empatiju, veštinu rukovođenja korisnu za povezivanje sa zaposlenima. Sve je to još više došlo do izražaja u vreme pandemije, kad svi prolaze kroz velike promene i poremećaje, a zaposleni to očekuju od svojih poslodavaca više nego ikad pre.
Rad je za vreme pandemije nekima bio sidro, a mnogi su želeli i dublju vezu s kolegama kako bi podelili svoje ranjivosti i strahove. Studija pokazuje koliko su otvorenost i pokazivanje slabosti važni na radnom mestu, a posebno u stvaranju “otpornog tima” u vreme krize.
A koliko su građani bili usamljeni pokazuje i izveštaj Zajedničkog istraživačkog centra Evropske komisije prema kojem se tako osećao svaki četvrti građanin EU prvih nekoliko meseci pandemije koronavirusa.
Osećaj usamljenosti se udvostručio u svim starosnim grupama. Ali, povoljne ekonomske prilike, a za koje su važni i kvalitetni odnosi, sve čine lakšim, piše Jutarnji list.